Proširene vene su mnogo češće nego što mislite- čak oko 30 odsto ukupne populacije pati od ove bolesti krvnih sudova nogu. Dok arterije vode krv iz srca prema perifernim delovima tela, uloga vena i njenih zalistaka je da vraćaju krv iz površnih vena u duboke, a onda dalje prema srcu. U slučaju proširenih vena, venski zalisci ne mogu da obavljaju ovu funkciju, odnosno, ne zatvaraju se pravilno. Krv se, u ovim slučajevima, iz dubokih vena vraća u površinski venski sistem. Zbog tog povratnog toka, takozvanog refluksa, venska krv se zadržava u nozi, a kao posledica se javljaju se simptomi poput oticanja nogu, osećaja napetosti i bolova. Uzroci mogu biti razni i nisu do kraja ispitani, a naučnici širom sveta dolaze do novih saznanja, kao što je veza između telesne visine i rizika za razvoj venskih bolesti, uticaj genetike, upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, nedovoljno fizičke aktivnosti i mnogo drugih faktora sa koje nam donosi savremeni način života.
Bolest proširenih vena je stanje koje se tokom godina pogoršava.
Vidljivi „čvorovi“ krvnih sudova (varikoziteti) na nogama su posledica proširenih potkožnih vena. One ne predstavljaju samo estetski problem, već su i uzrok tegoba pacijenata.
Nasledni faktor je važan u nastajanju ove bolesti. Oko 30 odsto opšte populacije ima proširene vene, a čak 50 odsto ima neki problem sa venama. Poslednje studije su pokazale da ukoliko oba roditelja imaju proširene vene postoji 80 odsto šanse da će i njihova deca imati isti problem. Životne navike, takođe, imaju veliku ulogu u razvoju proširenih vena. Dugo stajanje i sedenje tokom dana mogu uticati na pojavu proširenih vena, dok su loša ishrana i gojaznost najčešći faktori rizika za pojavu ove bolesti.
Proširene vene se javljaju češće kod starije populacije, mada mogu nastati i u mlađem životnom dobu, te čak jedan od osam tinejdžera razvije ’popuštanje’ venskih zalistaka.
Ova bolest je nešto zastupljenija kod žena, nego kod muškaraca. Hormonske promene u pubertetu, trudnoći i menopauzi takođe imaju značaja. Trudnoća utiče na porast nivoa hormona, dok se ukupna zapremina tečnosti u organizmu povećava, a uvećana materica pritiska venske krvne sudove u maloj karlici. Ipak, u 60-70 odsto slučajeva, proširene vene nastale u trudnoći, nestaju nekoliko nedelja nakon porođaja.
Osim toga, što ste viši, veće su vam šanse da dobijete proširene vene, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta Stenford u Americi. Oni su ispitivali gene više od 400 hiljada ljudi u potrazi za odgovorom na pitanje šta uzrokuje ovu toliko rasprostranjenu bolest.
Istraživanje je pokazalo da geni koji su zaslužni za to koliko će neka osoba biti visoka, mogu biti ta veza između visine i proširenih vena, iz čega bi se u budućnosti mogli pronaći i neki novi načini lečenja ove bolesti. Do tad, hirurgija ostaje jedini efikasan način za lečenje bolesti proširenih vena.
Bolest se, uslovno rečeno, može podeliti u tri faze.
U prvom stadijumu pacijenti obično imaju tegobe u vidu povremenih bolova u nogama i grčeva, ali bez vidljivih vena ili vidljivih takozvanih kapilara. U ovoj fazi, obično se ultrazvučnim pregledom ne dijagnostikuje pogrešan tok kretanja venske krvi, već lečenje podrazumeva eventualno uzimanje lekova (venotonika) i nošenje elastičnih kompresivnih čarapa.
Međutim, već u sledećem stepenu bolesti proširene vene su vidljive, a ultrazvučnim pregledom je, u velikom broju slučajeva, moguće dijagnostikovati pogrešan tok kretanja krvi. U ovoj fazi, pacijenti imaju bolove, noćne grčeve, svrab, osećaj nemirnih nogu... Tegobe su u početku povremene, a kasnije postaju češće i svakodnevne. Kod ovog stadijuma može doći do upale površinskih vena odnosno do stvaranja tromba u venskim čvorovima (tromboflebitisa), a ova komplikacija može iz površnih vena da se proširi na duboke vene. Simptomi zapaljenja dubokih vena ne manifestuju se kod gotovo 50 odsto obolelih i, s obzirom da se teže i kasnije otkrivaju, i lečenje je znatno kompleksnije. Najčešći simptomi tromboflebitisa su osećaj teških i umornih nogu nakon dugotrajnog hodanja ili stajanja. Zatim,dolazi do pojave bola i otoka, dok se na površini kože može javiti crvenilo, a neposredno ispod se mogu napipati tvrde promene, koje najčešće imaju trakastu formu. Prisustvo tromboflebitisa ponekad može biti praćeno kretanjem tromba prema plućima. Ukoliko se u prisustvu trombolebitisa pokrene tromb, i ukoliko stigne do pluća, pacijent može doživeti plućnu emboliju- stanje u kom je potencijalno životno ugrožen. Ovaj zdravstveni problem se znatno češće javlja kod osoba kod kojih je za to izražena genetska predispozicija.
Poslednja, ali ne i tako retka faza, jeste hronična venska insuficijencija, kada dolazi do otoka i kožnih promena na potkolenicama u vidu braon ili crnih mrlja i crvenila. Najozbiljniji stepen venske bolesti je pojava venskih rana, ulkusa. Razlog za ovo stanje je slabost vezivnog tkiva u venama nogu, ali može predstavljati i posledicu zanemarivanja i neadekvatnog lečenja bolesti proširenih vena. Kada nastane prva venska rana, ona najčešće zarasta u periodu od mesec dana do tri meseca. Svako naredno nastajanje venskih rana podrazumeva znatno sporije zarastanje, dok se na kraju ne dođe do stadijuma kada ne postoji mogućnost zarastanja. Ukoliko se ovo stanje ne leči, može dovesti do ozbiljnih komlikacija i ugroziti život.
Hodanje je dobar prijatelj vena, jer im pomaže da mišićnom pumpom vrate krv u srce. Takođe, nošenje elastičnih čarapa može pomoći pre nastanka same bolesti. Međutim, mnoge stvari koje dovode do proširenih vena, ne mogu se izbeći. Jak nasledni faktor ili dugo stajanje i sedenje na radnom mestu su vodeći uzroci nastanka ove bolesti. Proširene vene nisu kožna olest, te upotreba različitih krema i preparata za lečenje proširenih vena, ne može sprečiti pojavu bolesti. Samo pravovremeno i adekvatno hiruško lečenje može doprineti da estetski i funkcionalni rezultati budu bolji.
Kada bolest nastane mogući vidovi lečenja su:
• Laserska operacija vena
• Radiofrekventni tretman
• Terapija medicinskim lepkom – vena seal system
• Ultrazvučno vođena skleroterapija penom