Kada je reč o fazama bolesti proširenih vena, u prvom stadijum pacijenti obično imaju tegobe u vidu povremenih bolova u nogama, grčeva, ali bez vidljivih vena ili vidljivih tzv. kapilara. U ovoj fazi, obično se ultrazvučnim pregledom ne dijagnostikuje pogrešan tok kretanja venske krvi, već lečenje podrazumeva eventualno uzimanje lekova (venotonika) i nošenje elastičnih kompresivnih čarapa. Međutim, već u sledećem stepenu bolesti proširene vene su vidljive, a ultrazvučnim pregledom je, u velikom broju slučajeva, moguće dijagnostikovati pogrešan tok kretanja krvi.
Ipak, ako se ignorišu svi znaci i ne pristupi lečenju, kao najozbiljniji stepen venske bolesti javljaju se venske rane, koje su sve učestalije zbog zanemarivanja i neadekvatnog tretiranja bolesti. Kada nastane prva venska rana, ona zarasta u periodu od mesec dana, do tri meseca. Svako naredno nastajanje venskih rana podrazumeva znatno sporije zarastanje, dok se ne dođe do stadijuma kada ne postoji mogućnost zarastanja. Ukoliko se ovo stanje ne leči, može dovesti do ozbiljnih komlikacija i do životno ugrožavajućeg stanja.

Genetski faktor je izuzetno snažan kada govorimo o proširenim venama. U porodici u kojima su oba roditelja patila od proširenih vena, verovatnoća da će i njihova deca naslediti ovu bolest je preko 80 odsto. Međutim, ono što možemo da uradimo, kako bi se bolest što kasnije manifestovala, jeste pravilna ishrana, svakodnevna fizička aktivnost poput pešačenja ili bavljenja nekim sportom, kao i eliminisanje svih faktora rizika poput pušenja, gojaznosti prekomernog sedenja ili stajanja.

Suština upotrebe čarapa za vene jeste uspostavljanje pritiska na sistem dubokih vena čime se nadoknađuje oslabljena funkcija zida krvnog suda i time se pospešuje krvotok, odnosno vraćanje krvi u srce. Elastične čarape sa graduisanom (padajućom) kompresijom deluju po principu graduisanog pritiska, a to znači da je pritisak u njima strogo definisan i najjači je u predelu članka i idući nagore postepeno opada. Kao rezultat te kompresije, zaostala krv se lakše vraća ka srcu. Nošenje elastičnih kompresivnih čarapa ima svoju ulogu, ali bitno je reći da su to pomagala, time se ne mogu izlečiti proširene vene. U ranim stadijumima, njihovo nošenje može znatno olakšati tegobe obolelom. A kasnije, nakon, operacije, ove čarape imaju svoju ulogu u sprečavanju komplikacija neposredno nakon intervencije i olakšavanju oporavka. Sam oporavak ne traje dugo i pacijenti se vrlo brzo vraćaju svojim redovnim aktivnostima.

Ukratko, da. Ova bolest se ne leči kremama i gelovima, već je hirurški pristup prvi i pravi izbor kako kod nas tako i u svetu. Pacijenti prilikom korišćenja raznih proizvoda osećaju trenutno olakšanje i ublažavanje simptoma, ali to ne zaustavlja dalji razvoj bolesti.

Osnovna prednost je u tome što jedino operacijom možete trajno i pouzdano rešiti ovaj problem.
U našoj klinici sprovode se tri vrste tretmana: endovenski laserski tretman, medicinski lepak – VenaSeal i skleroterapija penom. 
Endovenski laserski tretman (EVLA) je minimalno invazivna procedura za lečenje proširenih vena. Vlakno lasera se uvede u glavni površni venski krvni sud koji je uzrok bolnih i neprijatnih „grozdova“ proširenih vena. Medicinski lepak je izdržao test vremena jer se već decenijama koristi u različitim oblastima medicine i potpuno je bezbedan za pacijenta. Sama intervencija podrazumeva korišćenje male količine specijalno formulisanog medicinskog lepka koji se aplikuje na obolelu venu. Na taj način, lepak zatvara bolesnu venu ikrv se preusmerava ka obližnjim zdravim venama.Ovaj jedinstven pristup eliminiše rizik od povrede nerava prilikom intervencije, što ga izdvaja od svih ostalih tretmana lečenja proširenih vena. Skleroterapija je pogodan vid lečenja za kapilare (retikularnih vena i vena u vidu paukove mreže) i za lečenje manjih proširenih vena (slika). To se obično koristi za lečenje kapilara koji su vidljivi golim okom, ali se takođe može koristiti i za lečenje vena koje se nalaze u dubljim potkožnim slojevima (ultrazvučno vođena skleroterapija). 
Ovaj tretman se izvodi tako što se u venu ubrizga sklerozantno sredstvo, koje iritira zid vene štodovodi do spazma krvog suda i do trajnog zatvaranja. Rastvor koji se ubrizgava može biti u tečnom obliku ili se može ubrizgavati u vidu pene. Nakon sklerozacije, kroz venu proraste fibrozno tkivo. Sama intervencija ne zahteva anesteziju i hospitalizaciju, anakon procedure se pacijent odmah vraća redovnim životnim i radnim obavezama.

Posledice (recidivi) su individualne, kao i izbor pristupa lečenju pacijenta. Operacija proširenih vena je operacija minimalnog rizika, što znači da je rizik mnogo manji od koristi koja ona donosi pacijentu. Komplikacije su moguće, ali se one dešavaju vrlo retko. Postoje razne zablude, kao na primer, pacijenti se plaše da operacija može prouzrokovati nastanak tromba, što je potpuno pogrešno. Operaciju radimo da do pojave tromba ne bi došlo.